SVUDA POJDI, DOMA DOJDI

Odo sam vam svud po svetu i vidio čuda svaka,

al uvek sam jedva čeko da se projdem put sokaka.

Zašto uvek doma juriš, spitavu me svuda ljudi,

a ja svima pripovedam o slavonskoj rodnoj grudi.

Divanim im o poljima  na  kojima zlato rodi,

o širokim livadama i o mutnoj dravskoj vodi.

Tu je moja dedovina, tu su moji stari bili,

tu je moja šokadija , moja pusta Slavonija.

Lepo ti je poslušati mandolina kad zasvira,

ali samo tamburica mojoj duši ne da mira.

Kad u svome starom ruvu ja izajdem na sokak,

uz tamburu i pajdaše igram kolo ukorak.

Milina je ljudi čuti pesma kad zaori stara,

kad se kolo samo krene puno snaša i bećara.

Svuda pojdi, doma dojdi, naučio apa mene,

kad se setim doma svoga , njemu noga sama krene.

Slavoniju svoju voljim,za šokačku pesmu živim,

u  mom srcu tamburica i šokačka ekavica.

Eto svetu sada znate šta me uvek doma vuče,

ja najvoljim zapevati s pajdašima ispred kuće.

                                                                                 S. K.